Podrška višejezičnoj komunikaciji kod demencije

Osobe koje govore više od jednog jezika mogu da komuniciraju drugačije kako demencija menja način na koji pronalaze reči ili razumeju govor. Neke osobe počnu da koriste jezik koji su ranije naučile; druge ne. Najkorisniji prvi korak je da pitate koji jezik je osobi sada prijatan, a zatim da pratite njen izbor.

Alzheimer’s Society navodi da se izbor jezika može razlikovati i predlaže korišćenje jezika kojim osoba obično komunicira. Alzheimer’s Association takođe navodi povratak maternjem jeziku kao jednu od mogućih promena u komunikaciji. Ove promene se ne dešavaju svima i ne govore u kojoj je fazi osoba.

Koji jezik treba da koristim?

Pitajte osobu koji jezik želi da koristi u ovom razgovoru. Njen izbor može da se menja u zavisnosti od teme, mesta ili doba dana. Ako prebaci jezik, nemojte to doživljavati kao proveru niti je primoravati da nastavi na jeziku koji vi razumete.

Ako govorite jezik koji osoba preferira, koristite poznate reči i dajte joj vremena da odgovori. Ako znate samo nekoliko reči, budite iskreni i koristite i pokrete, predmete ili slike. Smernice o jeziku organizacije Alzheimer’s Society napominju da se jezičke sposobnosti mogu razlikovati iz dana u dan i da na njih mogu uticati umor, bol ili bolest.

Šta može da pomogne u svakodnevnom razgovoru?

Imajte na umu uobičajene savete za komunikaciju i dodajte podršku koja odgovara osobi i njenom jeziku:

• Koristite poznate reči i imena. Pitajte osobu ili nekoga od poverenja koje reči koristi za svakodnevne predmete, članove porodice i rutine.
• Pokažite, a ne samo recite. Uperite prstom ka šolji, ponudite dva izbora ili upotrebite poznatu fotografiju ili predmet. Pokret može da pomogne kada je pravu reč teško pronaći.
• Sačekajte. Dajte osobi vremena da čuje i odgovori. Nemojte završavati svaku rečenicu umesto nje niti ponavljati pitanje na nekoliko jezika odjednom.
• Zadržite se na jednoj misli. Dugo objašnjenje može biti teško na bilo kom jeziku. Koristite kratku rečenicu, napravite pauzu, pa proverite da li osoba želi da čuje više.
• Proverite sluh i vid. Naočare, slušni aparati, dobro osvetljenje i mirno okruženje mogu da olakšaju praćenje razgovora.

Ako osoba više voli da čita, pitajte da li su važne pisane informacije dostupne na njenom jeziku. Nemojte se oslanjati na automatski prevod kada je reč o medicinskoj odluci, pristanku ili uputstvu za lek; važne informacije uvek proverite sa pružaocem zdravstvene usluge.

Šta ako ne govorim jezik koji osoba preferira?

Pitajte da li osoba želi da joj se u svakodnevnom razgovoru pridruži prijatelj ili član porodice od poverenja koji govori oba jezika. Nemojte pretpostaviti da osoba želi da neko drugi prevodi umesto nje; možda joj više odgovaraju pokreti, slike ili neki drugi jezik koji oboje razumete.

Za lekarski pregled ili drugi razgovor u kojem su potrebne precizne informacije, pozovite ordinaciju ili službu za brigu unapred. Recite koji jezik osoba preferira i pitajte kakva je podrška u prevođenju dostupna. Ministarstvo zdravlja i socijalnih službi Sjedinjenih Američkih Država objašnjava da članovi porodice i prijatelji možda neće moći da tačno prevedu važne medicinske informacije; služba može da objasni koje mogućnosti i lokalna pravila postoje. Osoba može da odabere da li će je neko pratiti, dok ustanova obezbeđuje potrebnu jezičku podršku.

Tokom pregleda, obraćajte se direktno osobi i ostavite vremena da prevodilac govori. Proverite da li osoba razume pitanje i da li ima priliku da odgovori svojim rečima. Ako ste tu da pružite podršku, dodajte objašnjenje samo ako osoba to želi.

Kada treba da potražim medicinski savet?

Teškoće sa jezikom mogu da se menjaju tokom vremena, ali nagla promena je nešto drugo. NHS savetuje da se odmah potraži medicinska pomoć kada osoba iznenada postane zbunjena. Nemojte pretpostaviti da je nagli gubitak sposobnosti komunikacije jednostavno deo demencije. Ako osoba iznenada postane zbunjena, oseća se veoma loše ili je teško probuditi, obratite se lokalnim hitnim medicinskim službama.

Za postupne promene, zabeležite šta primećujete i potražite savet od lekara te osobe. Zapišite koji jezik je koristila, šta joj je pomoglo u komunikaciji i da li je bila umorna ili se loše osećala. To je opis za razgovor, a ne dijagnoza. Naš vodič za odlazak kod lekara može da vam pomogne da pripremite pitanja.

Šta mogu da kažem drugim osobama koje pomažu?

Uz saglasnost osobe, napravite kratku belešku za ljude koje ona želi da uključi. U njoj može da piše koji jezik ili dijalekt osoba preferira za govor i čitanje, koje reči ili imena su joj poznate i šta joj pomaže da prati razgovor. Pitajte da li želi da određene osobe budu uključene u preglede ili informacije o brizi. Izbegavajte da beležite lične podatke koji nisu potrebni za podršku i recite osobi ko može da vidi belešku. Beleška o jeziku pomaže ljudima da lakše započnu razgovor; ona ne zamenjuje prevodioca u složenom zdravstvenom razgovoru.

Kako mogu da podržim izbore osobe?

Jezik je deo načina na koji se osoba povezuje sa drugima, ali nije sve što je ona. Pitajte o njenim rutinama, interesovanjima, onome što voli da čita i o ljudima koje želi da uključi. Ako se osoba slaže, zapišite korisne reči ili izraze za druge osobe koje pružaju podršku i objasnite kako da ih koriste. Beleške držite privatno i delite samo ono što je osoba pristala da podeli.

Nemojte insistirati da osoba vežba, prevodi drugima ili dokazuje šta razume. Neki razgovori mogu biti lakši na jednom jeziku, a drugi na drugom. Udobnost, privatnost i izbor osobe važniji su od toga da se uvek koristi isti jezik.

Naši saveti za komunikaciju obuhvataju jednostavan govor, slušanje i korišćenje slika. Za pomoć u planiranju nakon postavljanja dijagnoze, pogledajte prve korake nakon dijagnoze demencije.