Podrška LGBTQ+ osobi koja živi sa demencijom

Identitet LGBTQ+ osobe je samo jedan deo toga ko je ona. Pitajte šta joj je važno, koristite reči koje ona bira i dozvolite joj da odluči ko sme da zna lične pojedinosti. Nemojte pretpostavljati identitet osobe, njenog partnera, porodičnu podršku ili želje u vezi sa privatnošću na osnovu izgleda, starih podataka ili toga ko je posećuje.

Vodič organizacije Alzheimer’s Society o podršci LGBTQ+ osobi koja živi sa demencijom preporučuje da pitate o željama osobe i da izbegavate pretpostavke o odnosima. Resursi za LGBTQ+ zajednicu organizacije Alzheimer’s Association o demenciji takođe opisuju zabrinutosti u vezi sa stigmom i pronalaženjem nege u kojoj se osoba oseća dobrodošlo. Ljudi su različiti; koristite ove ideje kao podsticaj za razgovor, a ne kao spisak koji definiše nekoga.

Kako da pitam o imenu, zamenicama i privatnosti?

Izaberite miran trenutak nasamo, bez žurbe. Možete pitati: „Koje ime i koje zamenice želite da koristimo?” ili „Da li postoji nešto u vezi sa vašim identitetom ili odnosima što želite da znaju ljudi koji vam pružaju podršku?” Osoba može delimično da odgovori, da kaže ne ili da se na to vrati kasnije. Ne morate da postavljate lična pitanja koja nisu važna za njenu negu.

Pitajte ko sme da zna šta. Neko može želeti da osoblje prepozna njegovog ili njenog partnera, ali da šira porodica ne zna za njegovu ili njenu seksualnu orijentaciju ili rodni identitet. Osoba može takođe da preferira drugačije izraze u različitim okruženjima. Nemojte deliti pojedinosti o identitetu sa rođacima, posetiocima ili osobljem samo zato što ih vi znate.

Ako osoba želi da se neka želja zabeleži, pitajte šta da napišete i ko treba da to vidi. Proverite kako pružalac usluge postupa sa imenom koje se razlikuje od drugih podataka, uključujući to da li osoblje može da koristi ime koje osoba preferira u razgovoru. Imajte privatnost osobe na umu; nije svima koji pomažu u nezi potrebna svaka pojedinost.

Želje se mogu promeniti. Proverite ponovo kada osoba može da izrazi svoj izbor, posebno pre preseljenja ili novog dogovora o nezi. Ako nije jasno šta osoba želi da podeli, nemojte pretpostavljati. Poštujte svaku jasnu želju koju je ranije iznela i obratite se stručnoj osobi u vašem kraju za pomoć u vezi sa pitanjima o ovlašćenjima u nezi ili pravilima deljenja informacija.

Ko treba da bude uključen u razgovore o nezi?

Pitajte osobu kome veruje i koga želi da uključi. Njena mreža podrške može da uključi supružnika, partnera, bliskog prijatelja, rođaka ili „izabranu porodicu” — ljude koji je podržavaju kao porodica, čak i ako nisu u srodstvu. Neki ljudi se oslanjaju na porodicu iz koje potiču; drugi ne. Dozvolite osobi da opiše svoje odnose svojim rečima.

Postavite praktična pitanja: ko može da dolazi u posetu? Koga osoblje treba da pozove ako se planovi promene? Ko može da dobija obaveštenja? Ako pružalac usluge traži dozvolu ili dokumentaciju pre deljenja informacija, pitajte šta je potrebno i objasnite osobi koje su mogućnosti. To što je neko partner ili izabrani podržavalac ne znači automatski da ima zakonsko ovlašćenje da donosi odluke; pravila se razlikuju u zavisnosti od mesta.

Koristite naziv odnosa koji osoba preferira. Ako radnik u nezi nazove partnera „prijateljem” ili „rođakom”, a osoba želi da bude prepoznat kao partner, to može da izazove uznemirenost. Kratka beleška zasnovana na saglasnosti može da pokaže osoblju kako da predstavi ljude i koje pojedinosti smeju da se podele.

Šta mogu da pitam pružaoca usluga nege?

Kada upoređujete dom za smeštaj i negu, podršku kod kuće ili dnevne usluge, pitajte osobu koja pitanja želi da postavi i da li želi da budete prisutni. Vodič organizacije SAGE za pronalaženje usluga koje pružaju podršku napominje da deljenje ličnih informacija sa pružaocem usluge može biti osetljivo. Zamolite pružaoca usluge da objasni svoju trenutnu praksu jasnim rečima.

• Kako beležite ime i zamenice koje osoba preferira? Koje osoblje može da vidi te informacije?
• Kako osoba može da bira ko dolazi u posetu i da ima privatno vreme sa partnerom ili drugim podržavaocem?
• Kako saznajete i poštujete želje osobe u vezi sa smeštajem, odećom i ličnom negom?
• Kakvu obuku osoblje dobija o starijim LGBTQ+ osobama i demenciji?
• Kako stanar ili podržavalac može da izrazi zabrinutost u vezi sa privatnošću ili nepoštovanjem i šta se potom dešava?

Vodič organizacije SAGE i Human Rights Campaign Foundation o uključivoj dugoročnoj nezi predlaže da proverite pisana pravila o posetama, smeštaju i radu osoblja. Objavljen je 2021. godine; koristite ga za pitanja koja možete postaviti, a ne kao prikaz važećih lokalnih propisa. Pravila i usluge se razlikuju od mesta do mesta.

Logotip, brošura ili jedan umirujući odgovor ne mogu da garantuju kakva će svakodnevna nega biti. Ako osoba želi da poseti ustanovu, obratite pažnju na to kako joj se osoblje obraća i kako reaguje na njenog partnera ili izabrane podržavaoce. Zamolite da nasamo razgovarate sa članom osoblja ako bi to pomoglo osobi da se oseća bezbedno.

Kako mogu da podržim osobu u celini?

Pitajte o uobičajenim interesovanjima, rutini, jeziku, kulturi, veri, prijateljima i zajednici osobe. Njen identitet može biti važan za razgovor, ili može više voleti da provodi vreme razgovarajući o drugim delovima života. Nemojte pretvarati svaku posetu u razgovor o identitetu i nemojte pretpostavljati da su sve LGBTQ+ osobe imale ista iskustva.

Neke osobe su se suočile sa odbacivanjem ili diskriminacijom i mogu oprezno da se odnose prema uslugama. Druge to možda ne vide kao brigu. Slušajte bez traženja da osoba bilo šta objašnjava ili dokazuje. Ako je sećanje, fotografija ili priča iz prošlosti uznemirujuća, pitajte da li osoba želi da prestane ili da promeni temu.

Ako ste partner, prijatelj ili član porodice, i vaša podrška je važna. Pitajte osobu kako želi da budete uključeni i potražite lokalnu organizaciju za demenciju ili za LGBTQ+ osobe starijeg doba ako vam je potreban savet. Stranica sa resursima organizacije Alzheimer’s Association sadrži veze ka resursima za zajednicu i osobe koje pružaju negu; dostupnost zavisi od toga gde živite.

Za širi spisak pitanja pri upoređivanju domova za negu pogledajte izbor stacionarne nege za demenciju. Za pomoć u planiranju nakon dijagnoze pogledajte prvi koraci nakon dijagnoze demencije.