Када се породица не слаже о нези при деменцији

Када члан породице има деменцију, рођаци се могу не слагати о безбедности, нези или будућности. Један човек може видети свакодневне тешкоће, други може долазити ређе или се сећати особе каква је била раније. Новац, удаљеност, посао и породичне улоге могу додатно оптеретити. Сукоб боли, али сам по себи не показује да неко мање брине.

Водич Алцхајмер асоцијације о породичним сукобима препоручује слушање без окривљавања, разговор о конкретним пословима неге и враћање на разговор кад се потребе промене. Dementia Australia такође наводи да породице могу имати неслагања о одлукама у нези и да им може требати спољна подршка. Овај водич нуди начин за разговор; не решава правна овлашћења и не одлучује која је нега права за једну особу.

Како особу која живи са деменцијом држати у центру?

Питајте особу која живи са деменцијом шта јој је важно и како жели да учествује. Дијагноза не одузима њено место у разговорима о свакодневном животу. Питајте кога жели да укључи и које информације је у реду да се поделе. Ако жели помоћ да изрази своју жељу, дајте јој времена и разговарајте о једном избору у исто време.

Водич о првим корацима после дијагнозе има идеје како укључити особу у планирање за будућност. Ако је особа изабрала некога ко помаже у одлукама, укључите тог човека у разговор, уз поштовање приватности и жеља особе. Ако чланови породице не могу да се сложе о правном овлашћењу за одлучивање, питајте квалификованог локалног стручњака, а не претпостављајте.

Како да почнемо породични разговор?

Када је могуће, изаберите миран тренутак пре кризе. Одредите једну тему за разговор, на пример ко може да вози особу или како да заказујете следећи преглед. Дугачка листа тешких одлука може свима отежати да слушају.

Пре разговора запишите шта сте видели и шта претпостављате. На пример, „Тата је овог месеца два пута пропустио термин“ је конкретно запажање. „Тата више ништа не може да уради“ је широк закључак који можда не одражава његове способности или жеље.

Дајте сваком човеку прилику да објасни чега се плаши. Слушајте без прекидања, окривљавања и поређења ко колико доприноси. Неко ко живи далеко можда не види свакодневне потребе; неко ко пружа највећи део неге може бити исцрпљен. Оба искуства су важна, чак и кад воде до различитих ставова.

Шта треба да разговарамо на састанку?

Задржите разговор практичним. Кратак дневни ред може помоћи да породица изађе са јасним следећим кораком:

Ако нека тема захтева медицински савет, запишите питање и поставите га тиму за негу. Водич о посети лекару може помоћи у припреми за тај разговор. Питања о правним документима, накнадама или уговорима оставите квалификованим стручњацима који познају локална правила.

Како поштено поделити послове око неге?

Поштено не значи увек једнако. Алцхајмер асоцијација предлаже да се направи списак послова који укључује време, новац и труд. Затим питајте шта ко жели и шта реално може да уради.

Неки људи могу помагати редовним посетама или личном негом. Други могу бити бољи у заказивању термина, превозу, достави хране, папирима или недељној провери. Рођак који живи далеко може и даље координирати позиве, тражити локалне услуге или организовати залихе, ако се особа с тим слаже. Наш водич о нези на даљину даје потпунији план за улоге, извештавање и посете.

Договорене послове ставите у један заједнички календар или писани списак. Укључите ко је задужен, колико често и кога треба контактирати ако се планови промене. Списак преиспитајте ако се здравље неког члана, радно време или капацитет за негу промене. Водич о сопственој бризи за неговатеља објашњава како затражити од других да деле подршку.

Шта можемо да урадимо ако се и даље не слажемо?

Вратите се на оно што је познато, на оно што особа жели и на питање које је још отворено. Можда нећете све решити на једном састанку. Договорите један корак који је безбедан и прихватљив за сада, па заказујте време за поновни разговор о већој одлуци.

Ако се рођаци не слажу о преласку у други дом, први корак нека буде прикупљање информација, а не гласање „за“ или „против“. Питајте шта недостаје код куће, шта би особа желела и које опције породица жели да упозна. Посета дому за смештај или разговор са пружаоцем неге код куће може помоћи разговору, а да особа не буде обавезана на промену. Водич о избору смештаја има питања за поређење опција.

Ако напетост траје, замолите неку поуздану трећу особу да помогне. Зависно од питања, то може бити лекар особе, социјални радник, саветник, посредник или верски вођа. Група подршке такође може рођацима дати место да разговарају са људима који се суочавају са сличним променама. Стручан савет је посебно важан за медицинска, правна или финансијска питања.

Ако породични сукоб утиче на безбедност или негу особе, обратите се квалификованој локалној служби за помоћ. Не остављајте особу у средини свађе. Ако постоји непосредна опасност, користите локалне хитне службе.

Породице се неће увек сложити, а један разговор можда неће решити проблем. Настављајте да слушате особу, дајте јасна обећања и тражите помоћ пре него што један рођак остане сам да носи све.