Када особа с деменцијом стално тражи да иде кући

„Хоћу кући.” За многе породице ово је једна од најтежих ствари које могу да чују, нарочито кад је особа о којој се брине седи у сопственој дневној соби. То је уобичајено, може се десити у било којој фази деменције, а постоје смирени и практични начини да се одговори. Ова страница објашњава шта те речи често значе, шта да кажете, активности које могу помоћи у том тренутку и како остати безбедан.

Зашто особа с деменцијом стално тражи да иде кући?

Обично је „кући” више осећај него место. Алцхајмер друштво описује то као осећај удобности и сигурности или дом из прошлости, а не сам стан. Деменција може учинити познате собе необичним, па особа може осећати да живи у ранијем периоду живота, када је дом била кућа из детињства или место где је подизала децу.

Те речи могу бити и знак да нешто друго није у реду у том тренутку: особа је гладна, жедна, треба јој тоалет, боли је, превише је топло или хладно, уморна је, усамљена, уплашена или преплављена буком. Национални институт за старење наводи бол, буку, усамљеност, промене у рутини и лекове међу узроцима узнемирености.

Шта да кажем кад питају да иду кући?

Одговорите на осећање, а не на речи. Family Caregiver Alliance саветује да не покушавате да убедите особу да греши: њена осећања су стварна, па прво одговорите утехом и уверавањем, а затим је нежно преусмерите.

Фразе које често помажу:

• Именујте осећање. „Звучи као да ти недостаје дом.”
• Уверите је. „Овде си сигурна и ја сам с тобом.” Алцхајмер асоцијација предлаже једноставне речи: „Овде си безбедна.”
• Позовите на сећање. „Причај ми о свом дому. Какава је била твоја кухиња?” Питања о далекој прошлости обично су пријатнија од питања о садашњости.
• Понудите нешто заједно. „Хајдемо прво на чај,” или „Помози ми са овим пешкирима?”

Топао тон и рука на руци, ако воли додир, могу рећи више од речи.

Чега да се клоните?

• Расправе или објашњавања. „Сада живиш овде” или „Ово ти је дом већ 40 година” тражи од ње да прихвати оно што деменција отежава, и може деловати као да је у заблуди.
• Испитивања. „Зар се не сећаш?” или „Која је адреса?” додаје притисак.
• Блокирање врата у љутњи. Ако крене напоље, останите мирни и идите с њом. Кратка заједничка шетња често умири потребу.
• Журбе. Дајте јој времена да прича о дому пре него што промените тему.

Активности које могу помоћи у том тренутку

Када признате осећање, мирна и позната активност може преусмерити пажњу, а да то осећање не одбаците.

1. Гледајте фотографије дома и породице. Окрећите странице и коментаришите („Погледај ту башту”) уместо да постављате питања. На телефону или таблету, Парови фотографија претварају ваше породичне фотографије у нежну игру спаривања, а фотографије остају на вашем уређају.
2. Причајте о дому. Картице за разговор нуде отворена питања о кућама, кухињама, комшијама и празницима, без тачних одговора.
3. Пустите музику коју воли. Национални институт за старење наводи умирујућу музику међу начинима да се смири узнемиреност. Видите наше музичке активности.
4. Попијте нешто или поједите ужину. Глад и жеђ могу изгледати као немир. Шоља чаја или омиљена посластица је и мали ритуал осећаја да сте код куће.
5. Идите у шетњу или седите напољу. Покрет и дневна светлост помажу, нарочито раније у току дана.
6. Дајте познат посао. Слагање веша, сређивање прибора за јело или заливање биљака могу вратити осећај да водите дом.
7. Успорите све. Искључите телевизор, смањите буку и одсјај и пробајте заједничко мирно дисање.

Ако једна идеја не успе, пробајте другу касније. Тихо седење заједно је такође добар исход.

Проверите узрок који можете отклонити

Алцхајмер друштво предлаже да водите кратак дневник када се тражење дешава, на пример пре оброка, после посета или у сумрак. Обрасци олакшавају планирање унапред.

Да ли је у реду рећи нежну неистину?

То је стварна расправа, а љубазне породице долазе до различитих закључака. Алцхајмер друштво каже да нема једног исправног одговора: неистине могу неке људе учинити сумњичавијима, па одлучите шта је у најбољем интересу особе и будите доследни. У Penn Memory Center, копредседник сматра да је истина подразумевана и да је нежна неистина прихватљива само када особа не може да обради одређену истину, и да никада не треба исмевати њен доживљај стварности.

Многи неговатељи налазе средњи пут: прво искрена утеха и преусмеравање („Остаћемо овде вечерас, а ја сам баш поред тебе”), без расправе о томе где је дом.

Шта ако се то дешава сваког поподнева или увече?

Немир који почне или се погорша поподне често се назива сундаунинг. Национални институт за старење предлаже стабилан распоред, дневно сунце и активност, мање касних дремки и без кофеина и алкохола касно у току дана. Паљење светла пре сумрака такође може помоћи. Наш водич о мирним активностима поподне има још идеја.

Како остати безбедан ако покуша да оде

Тражење да се иде кући може довести до лутања. Алцхајмер асоцијација процењује да ће шест од десет особа које живе с деменцијом бар једном залутати.

Припремите се унапред:

• Наруквицу или медицински знак с именом и вашим бројем телефона и ознаке у одећи. Национални институт за старење помиње MedicAlert и програм Alzheimer’s Association Safe and Found, за које се можда плаћа.
• Звоно или аларм на вратима и браве постављене високо или ниско. Никада не закључавајте особу саму унутра.
• Недавну фотографију изблиза и списак места на која би могла да оде, попут ранијег дома или посла.
• Обавестите поуздане комшије и оставите им свој број.

Ако нестане: проверите оближња безбедна места и одмах обавестите локалну полицију или хитне службе. Немојте чекати одређени број минута пре пријаве. Часопис Министарства правде САД о истрагама нестанака из 2021 каже да агенције за спровођење закона не би требало да траже одређено време чекања; такође наводи симптоме слични деменцији као ризик високог степена. Локални поступци пријаве се разликују. Реците службама да особа има деменцију, наведите последњу познату локацију и недавну фотографију и следите њихова упутства. Ако је доступна још нека помоћ, замолите некога да остане уз телефон. Не претражујте несигурна места сами.

Када да позовем лекара?

Одмах позовите њеног лекара ако се тражење или збуњеност нагло јаве или знатно погоршају током сати или дана. Национални институт за старење каже да нагло или брзо мењање понашања, нарочито после инфекције или промене лека, треба одмах проверити. Нагла збуњеност може бити делиријум, за који NHS каже да захтева хитну помоћ; инфекције мокраћних путева су честа појава код старијих особа.

Корисно је поменути и устаљени образац на следећем прегледу, јер бол, лоше расположење, проблеми са спавањем или нуспојаве лекова могу бити део слике.