Може ли се деменција спречити? Шта кажу истраживања

Ако бринете о некоме ко има деменцију, или сте гледали родитеља како живи с њом, вероватно сте се питали да ли се могло спречити и да ли можете да спречите да се деси вама. Ова страница објашњава шта истраживања заиста кажу, простим језиком. Кратак одговор: нико не може обећати да ће спречити деменцију, али истраживања сугеришу да се неки ризици могу смањити, и да смањење тих ризика у целој популацији може значити да мање људи оболи од деменције или да оболи касније.

Ово су опште информације, а не медицински савет. Прочитајте наше медицинско упозорење и разговарајте са лекаром о свом здрављу.

Може ли се деменција спречити?

Не постоји доказан начин да се деменција спречи код једне конкретне особе. National Institute on Aging (NIA) каже да, иако још ништа није доказано као начин за спречавање Алцхајмерове болести, истраживачи су открили обећавајуће стратегије и уче шта може, а шта не може да функционише.

Истраживања заиста показују да су одређена здравствена стања и навике повезани с већом шансом за деменцију. Кад су ти ризици нижи у целој популацији, мањи број људи може да оболи од деменције, или да оболи касније у животу. То је веома различито од гаранције.

Један охрабрујући знак: Ланцет комисија из 2024. известила је да се у неким земљама с високим приходима, укључујући САД и Велику Британију, удео старијих људи с деменцијом смањио. Аутори мисле да је то вероватно делом последица бољег образовања, боље здравствене заштите и мањег оштећења крвних судова током живота, према резимеу извештаја University College London.

Шта је открила Ланцет комисија 2024?

Ланцет комисија о превенцији, лечењу и нези деменције је група од 27 истраживача деменције који прегледају доказе сваких неколико година. Њихов извештај из 2024. навео је 14 фактора ризика који се потенцијално могу променити и процењује да они заједно објашњавају скоро половину (око 45%) случајева деменције у свету. Према речима аутора, ти случајеви би теоретски могли да се спрече или одложе ако би ризици били уклоњени (извештај Ланцет комисије из 2024.).

Четрнаест фактора, груписаних према животној фази у којој су докази најјачи:

• Рани живот: мање образовања.
• Средњи животни период (отприлике од 40. до 65. године): губитак слуха, висок LDL („лош“) холестерол, депресија, повреда главе, физичка неактивност, дијабетес, пушење, висок крвни притисак, гојазност и прекомерно пијење.
• Касни живот: социјална изолација, загађење ваздуха и нелечени губитак вида.

Два најновија додатка у 2024. били су висок LDL холестерол и нелечени губитак вида. Фактори повезани с највећим уделом случајева били су губитак слуха и висок LDL холестерол (око 7% сваки), затим мање образовања и социјална изолација (око 5% сваки).

Наш водич о факторима ризика прође кроз свих 14 у табели, с оним што истраживања повезују и шта можете да урадите.

Шта број од 45% не значи

Овај број је лако погрешно протумачити, па је корисно бити прецизан:

• То је процена за популацију. Описује случајеве деменције широм света, а не ваше шансе или шансе вашег родитеља.
• Претпоставља узрок и последицу. Аутори кажу да су укључили само факторе ризика с убедљивим доказима, али да неке везе могу бити само делимично узрочне. На пример, депресија у касном животу понекад може бити рани симптом деменције, а не њен узрок.
• Ништа не гарантује за једну особу. Резиме UCL-а напомиње да смањење ризика делује на нивоу популације и не гарантује да ће било која појединачна особа избећи деменцију.
• Остатак није објашњен овим факторима. Старост, гени и узроци које научници још не разумеју чине остатак.

Која је разлика између „смањења ризика“ и „превенције“?

Смањење ризика значи смањење шанси. Ако велика група људи снизи крвни притисак, мањи број њих може да оболи од деменције током многих година него што би иначе. Неки појединци у тој групи ће ипак оболети.

Превенција значи зауставити да се нешто уопште догоди. Што се деменције тиче, то данас ниједно истраживање не може никоме да обећа.

Истраживачи такође говоре о одлагању. Ланцет комисија извештава о новим доказима да смањење ризика може одложити почетак деменције и скратити време које особа проводи живећи с лошим здрављем. Чак и одлагање од неколико година може много значити особи и њеној породици.

На овом сајту намерно користимо „смањење ризика“ и „повезано са“. Кад видите производ, додатак или програм који обећава да ће „спречити Алцхајмерову болест“, будите опрезни. NIA саветује да се пре пробе било које таблете или лечења које обећава спречавање Алцхајмерове болести консултујете с лекаром, јер такви производи могу бити небезбедни, бескорисни или и једно и друго.

Шта су открила велика испитивања?

Опсервационе студије (које прате шта се дешава с људима током времена) могу показати везе. Рандомизована испитивања, у којима се особе насумично распоређују у програм или упоредну групу, су јачи тест. Ево шта су открила нека од најпознатијих испитивања.

FINGER (Финска)

Испитивање FINGER укључило је 1.260 одраслих од 60 до 77 година који су били у већем ризику од деменције. Половина је добила двогодишњи програм саветовања о исхрани, вежбања, компјутерских можданих вежби и провера здравља срца и крвних судова; друга половина је добила опште здравствене савете. Група у програму била је нешто боља на низу тестова размишљања, што је мала, али статистички значајна разлика (испитивање FINGER у The Lancet). Испитивање је мерило резултате тестова, а не дијагнозе деменције.

US POINTER (Сједињене Америчке Државе)

US POINTER је укључио 2.111 одраслих од 60 до 79 година који су били неактивни, имали мање здрав начин исхране и друге факторе ризика. Обе групе су били охрабрени да буду физички и ментално активнији, да се боље хране, да остану друштвени и да прате здравље срца. Једна група је добила структурисан програм уз вођење; друга се водила сама. Током две године резултати тестова размишљања побољшали су се у обе групе, а нешто више у структурисаној групи (испитивање US POINTER у JAMA). Аутори кажу да је потребно више праћења да би се знало да ли разлика важи у свакодневном животу. Пошто није постојала група која „ништа не ради“, испитивање не може рећи колико је сваки програм помогао у поређењу с ситуацијом без икакве промене.

SPRINT MIND (крвни притисак)

SPRINT MIND је проучавао 9.361 одраслу особу у САД старију од 50 година с високим крвним притиском. Биле су распоређене на нижи циљ за крвни притисак (горњи број испод 120) или на стандардни циљ (испод 140). Нижи циљ је значајно смањио благо когнитивно оштећење, стање губитка памћења и размишљања које може претходити деменцији. Што се вероватне деменције тиче, било је мање случајева у групи с нижим циљем, али разлика није била статистички значајна. Испитивање је завршено раније и имало је мање случајева деменције него што се очекивало, па је можда било премало да одговори на то питање (SPRINT MIND у JAMA).

Шта збир прегледа показује

Cochrane преглед из 2021. сабрао је девет великих испитивања програма који истовремено раде на више ризика, с више од 18.000 људи. Нашао је мала корист на тестовима размишљања, али нема јасне разлике у броју људи који су оболели од деменције у два испитивања која су то мерила (Cochrane преглед вишедоменских интервенција).

Преглед из 2017. које је урадила National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine, а сажела NIA, нашао је „охрабрујуће, али нејасне“ доказе за три приступа: контролу високог крвног притиска, повећање физичке активности и когнитивни тренинг.

Да ли је важно када почнете?

Савет Ланцет комисије је да се ризици смањују што раније и да се држе ниским што дуже: „што раније, то боље“ и „што дуже, то боље“. Такође каже да никад није прерано ни касно за смањење ризика. Већина доказа се односи на средњи животни период, отприлике од 40. до 65. године, али неки фактори, као што су губитак вида и социјална изолација, јесу ризици у касном животу где дејство и даље има смисла.

Извештај каже да сада постоји јачи доказ да дуже излагање ризику има већи ефекат. На пример, дијабетес који почне у средњем животу изгледа да је важнији од дијабетеса који почне касније.

Да ли је ризик од деменције исти за све?

Не. Комисија је утврдила да људи у земљама с ниским и средњим приходима, припадници мањинских група и људи с мање новца често носе више тих ризика, па се деменција обично јавља у млађем добу. Многи ризици су везани за околности које људи нису изабрали, као што су квалитет школовања у детињству, ваздух у месту где живе и то да ли је здрава храна доступна и приступачна.

Зато су препоруке Комисије упућене влади једнако колико и појединцима: добро образовање за сву децу, чистији ваздух, мере за смањење пушења, мање шећера и соли у храни која се продаје у продавницама и ресторанима, и слушни апарати за све који их требају. Лични напор је важан, али је важан и свет у којем људи живе. То је још један разлог да се нико не криви за дијагнозу.

Какве су искрене границе овог истраживања?

• Деценије је потребно да се деменција развије, а већина испитивања траје две до пет година. Мерење саме деменције, а не само резултата тестова, захтева веома дуге и веома велике студије.
• Већина испитивања мери тестове размишљања. Мало побољшање на тесту не значи нужно да ће мање људи оболети од деменције или да ће свакодневни живот бити лакши.
• Добровољци су често здравији и образованији од опште популације. Ланцет комисија напомиње да већина доказа још долази из земаља с високим приходима и да су мањинске групе недовољно заступљене.
• Неке везе иду у оба смера. Мања активност или мања друштвеност могу бити рани ефекат деменције, а не само узрок.
• Испитивања исхране су за сада разочаравајућа. Трогодишње испитивање MIND дијете није нашло значајну разлику у размишљању у поређењу с контролном дијетом. Погледајте наш водич о исхрани.
• Мождане игре нису доказано средство за спречавање деменције. Погледајте наш водич о можданим играма и деменцији.
• Постоје врло ограничени докази о посту код људи, а може бити ризично за старије особе. Погледајте наш водич о посту.

Ако је неко радио све „како треба“, зашто је ипак оболео од деменције?

Зато што деменција није једноставно резултат избора. NIA каже да је старост највећи познати фактор ризика за Алцхајмерову болест, и да је нико не може променити. Гени имају улогу. А научници још не разумеју у потпуности шта узрокује Алцхајмерову болест код већине људи. Чак и да су сва 14 фактора ризика уклоњена, процена Ланцет комисије оставља више од половине случајева без објашњења.

Значи, ако бринете о некоме ко је вежбао, добро јео, никад није пушио и ипак је оболео од деменције, ту нико није погрешио, ни особа ни ви. Ако сами живите с деменцијом, то није ваша кривица. Криви се често осећају породице, али та кривица није заслужена. Сада је важно удобност, веза и добри дани, а идеје за активности и водич о нези себе за неговатеље су добро место да почнете.

Које кораке можете да разгледате с лекаром?

Ово су области које се најчешће проучавају. Вреди их поменути на прегледу, јер већина њих помаже и срцу, расположењу и самосталности, без обзира на то какав ће се ефекат на деменцију на крају показати.

1. Крвни притисак. Питајте какви су ваши бројеви и који циљ вам одговара. Ланцет комисија предлаже циљ горњег броја од 130 или нижег од отприлике 40. године, али прави циљ за старију особу зависи од њеног општег здравственог стања.
2. Слух. Затражите тест слуха и питајте да ли би слушни апарати помогли. Наш водич о слуху објашњава истраживања.
3. Вид. Редовно идите на преглед очију и питајте да ли се проблеми попут катаракте могу лечити.
4. Холестерол. Питајте да ли треба проверити ваш LDL холестерол и да ли нешто треба променити.
5. Шећер у крви. Ако имате дијабетес, питајте како да га безбедно контролишете.
6. Расположење. Депресија је честа и може се лечити. Реците лекару ако сте се дуже од пар недеља осећали потиштено или сте изгубили интересовање за ствари.
7. Пушење и алкохол. Питајте о подршци за престанак пушења и о безбедним границама за алкохол.
8. Кретање. Питајте која врста активности је безбедан за вас. Наш водич о вежбању има идеје.
9. Заштита главе. Носите кацигу за бициклизам и контактне спортове, и питајте о спречавању падова.
10. Остајање повезаним. Време с другим људима је део здравог живота. Погледајте наш водич о друштвеној повезаности и о спавању.

Пре промене лекова, исхране, додатака, поста или вежбања, разговарајте прво са својим лекаром, посебно ако имате болест срца, дијабетес, историју падова или већ живите с деменцијом.

Разговарајте са лекаром

Ако приметите промене памћења или размишљања које вас забрињавају, код себе или код неког другог, закажите преглед. NIA напомиње да проблеми с памћењем могу имати друге узроке, као што су нежељена дејства лекова, проблеми са штитном жлездом, депресија или низак ниво витамина B12, и да неки од тих проблема нестану кад се узрок лечи. Наш водич о знацима упозорења објашњава на шта да пазите.

Потражите хитну помоћ за нагле промене: нагла конфузија, слабост или утрнулост с једне стране тела, тешкоће у говору или јака главобоља могу бити знаци можданог удара или друге хитне ситуације. Позовите локалну хитну службу.

Где се уклапа Golden Moments

Golden Moments прави једноставне заједничке активности, као што су картице за разговор, бинго са сликама и смирујућа пауза за дисање. Оне су за задовољство и заједничко време. Нису лек и не спречавају нити успоравају деменцију.