Препознавање бола код особе са деменцијом

Особе које живе са деменцијом осећају бол, чак и када не могу јасно да га објасне. Особа може користити друге речи, гестове или промене у понашању да покаже да нешто није у реду. Неговатељ може приметити и поделити те промене, али не би требало сам да дијагностикује узрок.

Смернице Dementia Australia о болу препоручују да се директно пита и да се потражи процена лекара кад се сумња на бол. Алцхајмерова асоцијација такође наводи да физичка нелагода може допринети променама у понашању. Овај водич даје опште информације, а не процену бола или план лечења.

Може ли особа са деменцијом да осети бол, а да то не каже?

Може. Бол је стваран и када особа не може да нађе речи за њега. Можда не разуме питање о одређеном делу тела или има тешкоће да каже када и како нешто боли. Не претпостављајте да ћутање значи да је особа удобна.

Питајте у мирном тренутку речима које особа познаје. „Боли ли те?“ или „Смета ли ово?“ може бити лакше од дугог објашњења. Неки људи препознају „стеже“, „нелагодно“ или „боли“. Дајте им времена да одговоре и прихватите њихов одговор без испитивања или исправљања.

Поставите једно једноставно питање, па застаните. Особа може показати, гестикулирати или користити познату фразу уместо да именује део тела. Избегавајте брза питања или навођење на потврдан одговор. Ако каже не, а ви сте приметили промену, поделите ту промену са здравственим радником, уместо да се расправљате о томе да ли бол постоји.

Које промене вреди приметити?

Тражите промене у односу на уобичајени израз, покрет и рутину особе. Може се намрштити, стиснути лице, плакати, стењати, штитити део тела, мање се кретати, другачије спавати или изгубити интересовање за храну. Може постати неуобичајено тиха, фрустрирана или немирна.

Ниједан од ових знакова не доказује да особа има бол. Могу имати много узрока. Промена попут одбијања оброка може бити повезана са болом у устима, али може имати и друго објашњење. Поделите оно што видите са лекаром или медицинском сестром и нека процене узрок.

Како да опишем оно што сам приметио?

Запишите неколико чињеница које помажу да се објасни промена. Забележите шта се догодило, када је почело, колико често се дешава и шта се дешавало у том тренутку. На пример, наведите ако се особа гримаси кад устаје, избегава познату активност или једе мање него обично. Укључите речи или гестове саме особе.

Упоредите промену са обрасцем особе, а не са неким другим. Тиха особа можда неће викати кад је боли; друга може изразити нелагоду тако што се више креће или говори. Избегавајте давање оцене бола или закључивање да понашање има један узрок. Циљ је да здравственом раднику дате корисна запажања.

Ако се особа слаже, поделите белешке са чланом породице, медицинском сестром или лекаром који учествује у њеној нези. Чувајте податке приватним и делите само оно што помаже особи да добије негу. Наш водич о посети болници садржи више о дељењу комуникационих жеља са болничким особљем.

Шта да урадим ако мислим да особа можда има бол?

Јавите се здравственом раднику и опишите шта се променило. Бол може имати много узрока, укључујући старе повреде, артритис, стоматолошке проблеме, инфекцију, запртост или притисак од седења у истом положају. Клиничар може проверити здравље особе и одлучити коју процену или лечење треба урадити.

Не почињте лек против бола, не мењајте дозу и не прекидајте други лек на основу неког текста са интернета. Они зависе од здравља особе и других лекова.

Док тражите савет, можете смањити непосредан притисак. Питајте шта би било удобније, дозволите особи да се одмори и не инсистирајте на покрету или активности која боли. Пре коришћења топлоте, леда, масаже или другог третмана проверите са здравственим радником да ли је безбедно ако нисте сигурни.

Може ли промена понашања имати други узрок?

Може. Бол је једна могућа врста нелагодности, али промене могу бити повезане и са умором, збуњујућом околином, глађу, инфекцијом, дејством лека или другим здравственим проблемом. Погледајте шта се догодило пре промене и да ли се понавља, али не покушавајте сами да откријете медицински узрок.

Ако особа изненада постане збуњенија или веома другачија него обично, одмах јавите здравственом раднику. NHS наводи да изненадна конфузија захтева хитну медицинску помоћ. Користите локалне службе хитне помоћи или процес хитне неге где живите.

Ако је промена постепена или се стално враћа, заказите преглед код лекара и понесите белешке. Водич за припрему посете лекару има једноставан начин да запишете питања и опишете промене.

Како помагачи могу реаговати на поштен и уважавајући начин?

Реците особи шта радите пре него што помогнете. Питајте за дозволу пре него што је додирнете или померите део одеће. Понудите један мали избор, попут одмора сада или седења на другом месту, и дајте времена за одговор. Ако одбије, застаните и питајте здравственог радника за други приступ.

Питајте особу који начин речи или врсту помоћи жели. Уз њену сагласност, поделите корисне податке са другим поузданим помагачима, како особа не би морала да објашњава исто више пута. Не говорите о особи као да није присутна.

Бол је тешко приметити споља. Нежно питање, праћење промена и савет стручњака могу помоћи да особа буде саслушана, без тога да се знак претвори у дијагнозу.