Одлазак у болницу са деменцијом

Боравак у болници може пореметити познате рутине и бити тешко разумљив. Особа која живи са деменцијом може током боравка тражити више времена, објашњења и помоћи у свакодневним задацима. Планирање онога што ћете рећи особљу може помоћи и особи и људима који је подржавају.

Водич Алцхајмер асоцијације о болници и отпусту и водич Dementia Australia о одласку у болницу препоручују да припремите корисне податке, познате предмете и питања за даљу негу. Упутства болничког особља имају предност над овим општим водичем.

Како да се припремим за планирану посету болници?

Ако је посета планирана, питајте особу шта разуме о њој и шта би желела да зна. Укључите је у одлуке колико год жели. Неки људи желе да унапред чују о посети; други се могу мање узнемиравати кратким, мирним објашњењем ближе времену. Пратите жељу особе кад је то могуће.

Питајте болницу које податке и ствари да понесете. Актуелни списак лекова, алергије ако су познате и имена и бројеви редовних здравствених радника могу помоћи особљу. Понесите наочаре, слушни апарат, познату одећу, тоалетне предмете и предмет за утеху ако болница то дозвољава. Документа о правним или унапред донетим одлукама о нези носите само ако су релевантна и ако их особа или овлашћени доносилац одлука одлучи понети.

Планирајте ко може да прати особу и како ће породица или поуздани помагачи делити нове информације. Ако један човек не може да остане, замолите другу поуздану особу да преузме смену. Особа може желети друштво у неким деловима посете, а приватност у другим.

Које податке треба да поделим са особљем болнице?

Поделите детаље који помажу особљу да комуницира са овом особом и брине о њој. Уз сагласност особе, напишите кратку белешку која укључује жељено име, начин комуникације, шта јој помаже да разуме и рутине или предмете за утеху који су важни. Можете и навести како показује бол или узнемиреност ако можда неће користити речи.

Држите белешку кратком и приватном. Поделите је са члановима тима за негу који је треба. Питајте особље како воли да прими ове податке и где жели да се чувају. Немојте остављати осетљиве детаље на јавној табли или делити их са посетиоцима који их не требају.

Особа треба да буде део разговора кад год је то могуће. Замолите особље да се обрати директно њој, користи једноставне речи и да време за одговор. Ако треба да додате нешто што особа можда не памти, објасните шта сте приметили, а не нагађајте о узроку.

Како да помогнем током боравка на хитној помоћи?

Ако је долазак неочекиван, опишите шта се догодило, када је почело и шта се променило у односу на уобичајено понашање особе. Особље може више пута поставити исто питање. Кратка писана белешка може помоћи да исто јасно објасните различитим људима.

Обавестите особље да особа има деменцију и шта јој обично помаже. Питајте ко ће бити главни контакт за новости. Ако особа чека, познат глас, тихи предмет за гледање или њене наочаре и слушни апарат могу помоћи, ако особље каже да је то безбедно.

Пратите упутства клиничког тима. Пре него што помогнете са храном, пићем, лековима, ходањем или личном негом, проверите са особљем шта је у том тренутку безбедно. Болничке претраге или лечење могу неко време променити шта особа може да уради.

Шта да урадим ако се особа нагло промени?

Одмах обавестите медицинску сестру или лекара ако се особа нагло више збуни или се понаша веома другачије од уобичајеног. Немојте претпостављати да је то само деменција. NHS упутство о наглој конфузији наводи да нагла конфузија захтева хитну медицинску пажњу.

Кажите кад је промена почела и шта сте приметили. Особа може показати нелагоду променом израза лица, покрета, спавања или јела, чак и кад не може да то објасни. Замолите тим за негу да процени промену, а не покушавајте сами да је дијагностикујете.

Како да подржим особу током боравка у болници?

Задржите познате рутине кад особље каже да су безбедне. Понесите познату фотографију или други предмет за утеху, смањите буку колико можете и објашњавајте један корак у исто време. Пустите особу да ради оно што може и жели. Питајте особље пре померања опреме, промене собе или помоћи са храном и личном негом.

Особи може бити потребна помоћ да употреби дугме за позивање, нађе купатило или разуме нови распоред. Реците особљу коју помоћ обично треба и питајте како да затражите помоћ између посета. Ако особа жели да неко остане с њом, питајте коју посету или ноћно присуство болница може да дозволи.

Болнички боравак може исцрпети и неговатеље. Договорите да друга поуздана особа преузме смену ако особа пристане. Питајте болничког контакта или социјалног радника о подршци за особу и породицу док боравак траје.

Шта треба да проверим пре него што особа оде?

Затражите писани план отпуста. Проверите да ли објашњава термине за праћење, задатке у нези, све промене лекова и кога да контактирате ако се појави проблем. Ако су упутства нејасна, замолите тим за отпуст да их објасни пре одласка.

Разговарајте о подршци која ће бити потребна код куће. Размислите ко ће помагати око оброка, кретања, прања, термина и нове опреме или кућних услуга. Будите искрени о томе шта породица и пријатељи могу да пруже. Питајте болничког планера отпуста о другим локалним службама ако план делује тешко за остварити.

По повратку кући дајте особи времена да се одмори и поново се смести у познате рутине. Писани план делите само са људима које је особа пристала да укључи. Ако особа постане нагло збуњена или озбиљно болесна, потражите хитну медицинску помоћ уместо да чекате редовно праћење.

Мирна посета није увек могућа, посебно у хитним случајевима. Припрема, јасна комуникација и писани план отпуста ипак могу помоћи свима да знају шта следи.