Када особа са деменцијом сумња или вас оптужује

Оптужба да сте узели новчаник, преместили торбицу или променили податке у банци може бити врло болна. Особа са деменцијом може да изгуби неку ствар, заборави да ју је померила или погрешно протумачи шта се догодило. Али деменција не доказује да је оптужба лажна. Почните тако што ћете саслушати особу и проверити чињенице.

Водич Alzheimer’s Association о сумњи и заблудама препоручује да останете смирени, дате кратак одговор и не расправљате се. Alzheimer’s Society такође саветује да се забринутост истражи, а не да се одбаци само зато што особа има деменцију. Ова страница даје опште савете за комуникацију, а не начин да се утврди да ли је нека конкретна оптужба тачна. За посебна упутства о томе да особа види или чује ствари које други не виде или не чују, погледајте наш водич о халуцинацијама и деменцији.

Шта могу да кажем када је особа сумњичава?

Одговорите на забринутост, а да не пристајете на нешто за шта не знате да је тачно. Кратак, миран одговор може помоћи да разговор остане отворен. На пример: „Бринете се да вам је новчаник нестао. Хајде да заједно погледамо.“ Затим застаните и обратите пажњу на реакцију особе.

• Саслушајте пре објашњавања. Питајте коју ствар недостаје или шта је особу забринуло. Можда је узнемирена због више од самог предмета.
• Држите одговор кратким. Дуга одбрана може додати детаље који је тешко пратити и обоје може још више да узнемири.
• Избегавајте расправу и испитивање. Немојте тражити да се особа сети где је ставила предмет или да докаже да га нисте узели.
• Понудите практичну помоћ. Ако особа жели, заједно потражите на познатим местима или питајте да ли би желела да неко други помогне.
• Станите ако нелагодност расте. Оставите особи простора и вратите се на забринутост касније, ако је то безбедно.

Оптужба може деловати лично. Покушајте да одвојите страх особе од онога што је познато о догађају. Не морате прихватити кривицу за нешто што нисте урадили и не морате да решите сваки неслагање у том тренутку.

Може ли забринутост бити у вези са стварно несталим предметом?

Може. Прво проверите да ли је предмет заиста нестао. Особа га је можда ставила на неко необично место, неко га је можда померио или је предмет можда заиста украден. Немојте одбацивати пријаву крађе, занемаривања или злостављања само зато што особа има деменцију.

За погрешно стављен предмет, потражите заједно ако особа жели. Проверите места на којима га обично држи и поновите недавну рутину. Ако је предмет од велике вредности, важан за безбедност или још увек није пронађен, кажите особи шта знате и укључите поуздану стручну особу или другог члана породице.

Ако се новац или кућни послови деле, водите јасну евиденцију коју особа прихвата. Чувајте рачуне или белешке о договореним трансакцијама и објасните их једноставним речима. За финансијске договоре или законске одговорности питајте квалификованог локалног стручњака; овај водич не може да процени та питања.

Ако нисте сигурни да ли је забринутост тачна, замолите некога неутралног да помогне у провери. Изаберите особу којој особа верује и делите само информације потребне да се разуме шта се догодило.

Како рутине могу помоћи са изгубљеним стварима?

Дајте често изгубљеним стварима познато место. Посуда за кључеве, послужавник за новчаник или означена фиока могу олакшати проналажење ствари касније. Alzheimer’s Society предлаже коришћење доследног места за предмете, на пример за кључеве или наочаре. Питајте особу које место јој има смисла.

Мењајте по једну ствар у исто време. Премештање ствари без објашњења може особу учинити несигурнијом у вези са тим где се шта налази. Ако се јефтина ствар често губи, резерва може помоћи у неким домаћинствима, али она не сме да замени проверу да ли је оригинал украден или само погрешно стављен.

Осигурајте да особа види и чује што је могуће удобније. Dementia Australia напомиње да проблеми са видом или слухом, болест, дејство лекова, промењена рутина или преплављујуће окружење могу допринети променама у опажању. Питајте особу да ли јој је соба превише бучна или непозната и проверите да ли има наочаре или слушни апарат ако их користи.

Када да потражим медицинску или спољну помоћ?

Обавестите клиничара особе ако је сумња нова, све чешћа или узнемирава. Забележите када се дешава, шта се дешавало и да ли се нешто променило у здрављу, рутини, окружењу или лековима особе. Немојте покретати, заустављати или мењати лек на основу општег чланка.

Нагла збуњеност или нагла промена понашања или здравља захтева хитну медицинску помоћ. NHS савет о наглој збуњености каже да треба одмах потражити медицинску помоћ. Користите локалне хитне службе или службу за хитну помоћ у месту где особа живи.

Ако се оптужба може односити на крађу, занемаривање или злостављање, проверите да ли је особа безбедна и потражите савет од поузданог локалног стручњака или службе за заштиту одраслих. Ако је неко у непосредној опасности, позовите локалне хитне службе. Немојте сами истраживати озбиљну забринутост ако то може угрозити вас или особу.

Како да се бринем о себи?

Понављане оптужбе могу оптеретити однос. Разговарајте са неким коме верујете или са саветником и затражите помоћ око неговатељских задатака ако се осећате преоптерећено. Водич о неслагању у породици предлаже начине да поделите одговорности, а водич за бригу о себи обухвата одмор и подршку.

Останите усредсређени на оно што се може проверити, на то како се особа осећа и каква подршка јој је потребна. Не морате да доказујете своју бригу у сваком разговору. Ако се забринутост стално враћа, замолите тим за негу да помогне да пронађете приступ који поштује особу и штити све укључене.