Разговор о вожњи и деменцији

Вожња може бити део нечијег идентитета, самосталности и свакодневне рутине. Разговор о будућим променама може бити тежак за све. Почетак на време може оставити више простора за слушање, за избор и за други начин кретања. Ова страница није возачка процена нити одлука о томе да ли је одређена особа безбедна за вожњу.

Водич Alzheimer’s Association о деменцији и вожњи, савети Dementia Australia о вожњи и NHTSA смернице за неговатеље препоручују планирање унапред и укључивање особе. Лекар, стручњак за возачку рехабилитацију и локални орган за издавање дозвола могу помоћи у индивидуалним питањима.

Када да почнем разговор?

Почните пре него што возачки инцидент натера на хитну одлуку, ако је то могуће. Изаберите миран тренутак кад особа не спрема се да иде негде и не враћа се из напорног путовања. Ово може бити први од неколико разговора, а не једнократно саопштење.

Питајте шта вожња значи особи. Може бити начин да посети пријатеље, купи намирнице, помогне породици, ради посао или осећа самосталност. Признавање тог значаја не решава питање безбедности. Показује да разумете шта би могло да се изгуби и зашто је планирање важно.

Укључите особу у изборе о будућем путовању док жели да учествује. Можда ће радије да се неко одређен вози, да иде познатом путем или у одређено доба дана. Запишите опције које јој се допадају и пробајте их пре напорног дана, ако се слаже.

Како да изнесем бригу а да не постане свађа?

Говорите о конкретном догађају, а не о општем суду. На пример, опишите да се изгубила на познатом путу, да није приметила знак за заустављање или за недавно оштећење на аутомобилу. Кажите шта сте видели и питајте шта особа памти или шта је осетила. Избегавајте да је називате лошим возачем или да тестирате њено памћење питањима.

Саслушајте њен поглед. Можда је и она приметила збуњеност, одсјај, умор или другу тешкоћу. Или се може не слагати с вашом бригом. Немојте један разговор узимати као доказ да особа разуме или не разуме ризик. Задржите поштован тон и вратите се на тему касније ако се било ко од вас узнемири.

Dementia Australia предлаже кратке, поновљене разговоре и фокус на снаге особе и позитивне опције за путовање. Такође упозорава да тајно сакривање кључева или онемогућавање аутомобила може деловати непријатељски у раном планирању. Ако постоји озбиљна непосредна безбедносна брига, предузмите кораке да избегнете следеће ризично путовање и потражите хитан стручни савет.

Које информације могу помоћи стручном разговору?

Запишите конкретне догађаје и када су се десили. Примери могу бити збуњеност на раскрсници, губљење пута до познатог места, пропуштање знакова или нова оштећења на аутомобилу. Укључите шта је особа рекла о путовању и све промене у здрављу или лековима које жели да обради.

Белешке нека буду стварне и приватне. Немојте тајно снимати, пратити или тестирати особу. Ако се особа слаже, члан породице који је био у аутомобилу може поделити шта је приметио. Јасан опис даје лекару или стручњаку нешто конкретно за разматрање; он не дијагностикује узрок нити одређује возачку способност.

Знаци упозорења у водичу Alzheimer’s Association су разлог да се потражи стручни савет. Они не замењују индивидуалну процену. Питајте лекара особе о упућивању радном терапеуту или другом квалификованом стручњаку за возачку рехабилитацију. Проверите локална правила са регионалним или државним органом за издавање дозвола.

Како да заједно направимо план путовања?

Почните од путовања која особа жели да задржи: посета пријатељима, куповина, прегледи, верски догађаји или познате активности. За свако од њих разговарајте ко може да вози, који начини превоза су прихватљиви и каква подршка би учинила путовање могућим.

Опције могу укључивати превоз од породице или пријатеља, такси или услуге дељене вожње, јавни превоз, општински превоз или доставу за неке послове. Услуге, цена и приступачност се разликују од места до места. Проверите шта је доступно локално, а не претпостављајте да ће једна опција одговарати свима.

Пробајте заједно руту или услугу пре него што постане једина могућност. Питајте да ли особа жели пратиоца или радије путује самостално. Наш водич за планирање путовања има идеје како путовања учинити познатим и оставити простора за промену планова.

Шта ако мислим да би следеће путовање могло бити небезбедно?

Озбиљно схватите бригу и организујте други начин путовања док тражите хитан савет. Ако особа нагло постане збуњена, NHS препоручује хитну медицинску помоћ; користите локалне хитне службе. Нагла промена у понашању особе не сме се третирати као обична несугласица о вожњи.

За друге озбиљне бриге контактирајте лекара особе и локални орган за издавање дозвола ради корака који важе тамо где живите. Немојте се ослањати на породично обећање или на ову страницу да бисте одлучили о законским захтевима. Ако је могуће, објасните особи непосредни план и укључите је у оно што следи.

Како да подржим особу кад вожња престане?

Престанак вожње може бити стварни губитак. Признајте то отворено. Наставите да позивате особу на места и активности које јој значе. Нудите изборе о превозу, времену и пратиоцима, а не третирајте путовање као задатак који управљате уместо ње.

Поделите обавезе вожње са рођацима или пријатељима ако се особа слаже. Распитајте се код општинских служби за превоз за старије особе или особе са инвалидитетом. Проверите цену, распоред, правила покупљења и да ли је пратилац дозвољен. Мали детаљи могу одлучити да ли нека опција делује корисно.

Водич за негу самог себе описује како замолити друге да поделе подршку. Особа треба да има што већи утицај на то како остаје повезана са свакодневним животом.

Циљ је заштити безбедност уз поштовање онога што вожња значи особи. Почните разговор на време, саслушајте, добијте стручни савет и направите план путовања заједно.